Tehnika:
Materijali
Autor:
Prof. Milica Kaljević
Objavljeno:
June 25, 2025
Sladoled i slanina
Materijali koje ne mešamo (osim ako baš znaš zašto)
Umetnost dopušta mnogo toga, ali ne i sve. Možeš biti slobodan, ali ta sloboda nije proizvoljna — ona je posledica razumevanja. Postoje materijali i tehnike koje jednostavno ne idu zajedno. Ne zbog toga što je to „zabranjeno“, već zato što njihova priroda i logika izraza ne sarađuju. Kao što nećemo pomešati sladoled i slaninu u istom zalogaju, tako postoje spojevi u crtežu i slikarstvu koji izazivaju vizuelni šum, a često i tehničke probleme.
U nastavku su primeri materijala koje ne treba mešati – osim ako imaš snažan razlog i punu kontrolu nad onim što radiš.
Olovka i ugalj: vizuelni i materijalni nesklad
Olovka je precizna, analitična, linearna. Ugalj je intuitivan, emotivan, raspršen.
Pored vizuelnog sudara ova kombinacija ima i tehničku manu: materijali se jednostavno ne ponašaju skladno zajedno. Kada senčiš mekom olovkom, naročito B serijama (2B, 4B, 6B…), papir postaje uglačan i siv od grafita. Na takvu površinu ugalj više ne prijanja kako treba — odbija je. Gubi se mogućnost da se nanese tamniji sloj, jer ugalj klizi preko ispeglane površine i ne „hvata“ vlakna papira.Uz to, i vizuelno, kontrast između mat crnog uglja i srebrnkasto-sive olovke deluje izveštačeno. Nema likovnog jedinstva — to su dva potpuno različita sveta koja se ne dodiruju, već smetaju jedno drugom. Površina postaje konfuzna, i izgleda kao da umetnik nije mogao da se odluči za izražajni pravac.
Pastel i grafit: gušenje u materijalu
Suvi pastel traži da diše. Njegova baršunasta površina može biti nežna i bogata ako ima prostora. Ali kada ga presečeš grafitom, narušavaš tu finu ravnotežu. Grafit, sa svojom sivkastom, metalnom oštrinom, unosi tvrdu, hladnu crtu u ono što pastel pokušava da izgradi mekoćom i slojevitošću. Površina postaje neskladna — kao da dva materijala pokušavaju da nadjačaju jedan drugog umesto da sarađuju.Ni fizički ih nije lako spojiti: uglačani sloj grafita odbija pastel, koji se tada ne može pravilno uhvatiti za papir. Sličan nesklad nastaje i u paru: olovka – ugalj. U oba slučaja, izražajni kvaliteti materijala međusobno se potiru.
korak
korak
korak
korak
Prijavi se na neki od naših kurseva
Akvarel i tempera: moguća saradnja, ali ne stihijska
Akvarel je lagan, providan, pun vazduha. Tempera je gusta, neprozirna, često mat.
Ako si od onih koji se odluče da rade čistim akvarelom — to je hrabra i vrlo cenjena odluka. U tom slučaju, akvarel se ni sa čim ne meša. On traži disciplinu i preciznost, jer sve što jednom naneseš — ostaje zauvek. U toj odlučnosti ima i plemenitosti i majstorstva.
Ali ako se odlučiš da akvarel povežeš s temperom, to može biti i mudro i korisno. Tempera može dati punoću i formu tamo gde akvarel ostaje proziran. Može pomoći u rešavanju planova, razdvajanju slojeva, izgradnji teksture i fokusa. U tom spoju ima potencijala — ali samo ako znaš šta radiš. Ne radi se o slobodi zbog neznanja, već o izboru zbog razumevanja. Inače, lako sklizneš u konfuziju.
Tuš i olovka: jasnoća protiv skice
Tuš je reč koja se ne briše. Kada ga koristiš perom, on zahteva konačnost. Ako se ispod vide linije olovke – to je kao da pišeš svečanu posvetu, ali se vide pomoćne crte da ti slova ne odu u krivinu. Vizuelno, to je amaterski, kao da si zaboravio da obrišeš tragove nedoumice. Tuš traži čistoću.
Ako koristiš lavirani tuš (razblažen vodom, nanesen četkicom), možeš se igrati nijansama, ali čak i tada — ako se olovka vidi, ona kvari atmosferu. Nema ništa gore nego kad delikatna, prozračna površina ima ispod sebe tehničku strukturu koja izranja kroz tonove. Olovka tada ne pomaže – ona bode oči.
Zato: koristi olovku za konstrukciju, ali je ukloni pre finala. Ako ostane vidljiva — ruši celu atmosferu rada.
Akril i ulje: hemijski nespojivi svetovi
Ova dva materijala nisu samo različita — ona se međusobno isključuju. Ulje može da se nanosi preko akrila, jer je akril tada već stabilna i suva podloga. Ali akril preko ulja — ne.
Ulje je masno, sporo se suši i nikada se u potpunosti ne stabilizuje. Za ulje se kaže da se nikada potpuno ne osuši. Ono uvek „radi“ na temperaturi: širi se i skuplja, i vekovima nakon slikanja. Na nekim slikama starim sto i više godina može se pojaviti i „uljano orošavanje“ — površinski tragovi ulja koje izbija iz dubine slojeva.
Nasuprot tome, akril se suši fizičkim putem – isparavanjem vode – i postaje zaključana guma. On ne trpi naknadne promene, ne širi se i ne prilagođava. Ta dva materijala nemaju kompatibilnost: ni hemijsku, ni fizičku, ni vizuelnu. Ne podržavaju se. Ne veruju jedno drugom. I zato zajedno – ne rade.
Papir i masna boja: razgradnja materijala
Ulje i papir se ne vole – osim ako papir nije posebno pripremljen. Masna boja razlaže vlakna, ostavlja fleke, i s vremenom može uništiti ceo rad. Ako voliš papir – zaštiti ga. Prvo ga premaži odgovarajućim primerom (gesso, gel ili specijalizovana barijera za ulje). Inače, praviš sliku koja će sama sebe uništiti.
korak
korak
Zaključak: sve može, ali ne mora
Umetnost je teren slobode, ali ne i haosa. Ako želiš da menjaš pravila – moraš ih prvo znati. Mešanje tehnika bez razumevanja ne stvara hibridnu složenost, već zbrku. Ako ne znaš zašto ih spajaš, verovatno i ne treba da ih spajaš.
Zato u mojoj školi uvek naglašavamo: ne mešaj, ako ne znaš šta time dobijaš. Ne zato što se ne sme — već zato što ne moraš.
Neka tvoj rad ima jasnoću – čak i kad je intuitivan. A sladoled neka ostane sladoled. Slaninu čuvaj za nešto drugo. ;)
Slične objave
Prijavi Se
Prijava
